Историјат

Програм стипендирања ђака и студената започео је још давне 1902. године, када је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ основано у Аустроугарској монархији. „Просвјету“ је  основала академски образована српска омладина, која се после студија враћала у завичај и одмах укључивала у јавни живот. У Сарајеву је, 20. децембра 1901. године, 29 српских интелектуалаца упутило молбу Земаљској влади да се оснује „Просвјета“, са циљем просвећивања народа Босне и Херцеговине и пружања материјалне помоћи ђацима и студентима.

Од самог оснивања, „Просвјета“ је окупљала наше највеће интелектуалце, као што су – Алекса Шантић, Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Атанасије Шола, Григорије Петров, Јован Дучић, Јован Цвијић, Перо Слијепчевић, Петар Кочић, Светозар и Владимир Ћоровић, Урош Круљ и многи други, који су не само својом великом стваралачком и креативном енергијом подстицали рад Друштва, већ су га као легатори и материјално помагали.

Друштво је забрањивано два пута, у оба свјетска рата–1914. и 1941. године, а 1949. године комунистичке власти су га угасиле, да би поново било обновљено 1990. године.

Међутим, без обзира на турбулентне историјске прилике, па и на прекидање рада Друштва, приоритетна усмерења остала су иста: школовање омладине, културно и просветно уздизање српског и осталих народа Босне и Херцеговине, оснивање библиотека и ширење издавачке делатности.

„Просвјетина“ стипендија обновљена је 2016. године, прво под именом „Стипендија (потомака) породице Докић за децу Мостара“, коју је успоставио Славко Андрејевић (потомак чувених Мостараца Анике Јелачић и Шпире Докићa), уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске, као и породице Бориса Пешка.

Године 2018. ова иницијатива се проширује, и од тада стипендија носи назив Просвјетина стипендија „Владимир Ћоровић“.

Од 2019. године програм стипендирања укључује ђаке и студенте сa територије целе Епархије захумско – херцеговачке и приморске.