Уводна реч
У последњих девет година, постигли смо више него што сам и могао да замислим, када смо 2016. године, обновили програм стипендирања ђака у Мостару.
Mени лично, најбољи и најлепши доказ нашег заједничког успеха је призор Саборног храма у Мостару, током доделе стипендија 3. маја ове године. Храм је изгледао онако, како су наши преци замислили, када су га величанствено подигли на врху брда изнад града. На додели стипендија, Храм је био испуњен људима – младим генерацијама чији нас успех радује, њиховим родитељима, тројицом митрополита, свештенством наше Епархије, драгим гостима и највећим бројем донатора до сада, икада окупљених у Мостару. Тог дана је Мостар несумњиво наш, а ми његови.
Почетна визија подршке нашој заједници у Мостару, где смо мањина, полако и темељно се проширила на територију целе Епархије ЗХиСП, јер смо поставили чврсту основу. Најважнији следећи корак је да осмислимо и спроведемо план повезивања стипендиста, како међусобно, тако и са донаторима. Уверен сам да ћемо успети, јер ово није само пројекат стипендирања, већ заједница људи са истим вредностима. Тај осећај имам при сваком сусрету са нашим стипендистима, њиховим родитељима, донаторима и нашим тимом. Верујем да су многи од вас то могли да осете на додели стипендија у Мостару.
Како смо прерасли почетни институционални оквир, природно се наметнула идеја да оснујемо Фондацију, како бисмо осигурали не само даљи рад, већи и даљи раст. Све ово не би било могуће без преданог и махом волонтерског рада нашег тима: секретара Организационог одбора Весне Табачки, мостарског пароха Душка Којића, председнице мостарске „Просвјете“ Сање Бјелице Шаговновић, секретара СПЦО Мостар Бориса Антеља и свих чланова Комисије за одабир стипендиста. Већина нашег тима је у Мостару, што је од изразитог значаја не само за успех нашег подухвата, већ је и важан сигнал нашем народу.
Свима вама који читате ове речи, као и целом нашем тиму, од срца се захваљујем на посвећености. Заједнички смо постигли нешто велико и добро, чиме се можемо поносити.
Примите изразе моје најдубље захвалности, уз велику наду да остављамо бољу генерацију Срба иза нас, и да градимо снажније заједнице тамо где смо данас мањина.
Славко Андрејевић,
председник Организационог одбора, потомак породице Докић из Мостара, суоснивач пројекта стипендија и донатор од 2016. године.
Наша мисија
Подржавамо образовање српског народа у срединама где смо данас мањина, јер само образован човек може сачувати своје корене, a истовремено бити и мост ка другима.
Оснажујемо нашу заједницу, а тиме чувамо и богатство средина у којима се културе и вере вековима преплићу и међусобно обогаћују.
Образовање је најсигурнија инвестиција у будућност.
Почели смо од Мостара и Херцеговине – јер је управо тамо спој нашег народа са земљом, вером и другим људима тако специфичан и јак.
Наше вредности
Француска пословица каже – „не постоји љубав, постоје само докази љубави“.
У том смислу, нама је јако важно да заједно, и речима и делима, подстакнемо развој и неговање одређених вредности у нашој заједници.
Ми наше стипендисте подсећамо на неопходност усвајања и очувања највиших животних вредности док су млади, јер су они будућност нашег народа, а ми желимо да буду бољи од нас.
Жеља нам је да приме наше савете у најбољој намери и да их се сећају кроз живот.
Отац Тадеј Витовнички је рекао: „какве су ти мисли, такав ти је живот“, и зато брижљиво треба да негују и чувају лепоту духа, душе и тела, јер ће само тако моћи да испуне свој пун потенцијал и остваре своје личне жеље.
Наша стипендија треба да их подстакне на још већу марљивост и прегалаштво, да буде надахнуће које ће их усмеравати ка томе да увек гледају на животне ситуације позитивно и храбро.
Надамо се да ће будуће генерације бити искрено привржене нашем народу. Ми данас у Мостару, у Херцеговини и свуда у свету, представљамо наш народ и зато брижљиво треба да негујемо нашу традицију, културу и историју. У животу нам познавање сопствених корена и наслеђа омогућава да боље сагледамо нове околности и изазове на које наилазимо. Наше родољубље и национални идентитет треба увек да исказујемо на миран, смислен и достојанствен начин, између осталог и тако што ћемо сви, с временом, почети да помажемо другима.
Треба да покажемо и сведочимо заједништво, а основа заједништва је уважавање породице. Треба да будемо неко ко у својим делима, мислима и речима – сабира и умножава.
Желимо да наши стипендисти уче о нашој вери, али да је пре свега живе. Вера ће им дати снагу, вољу и мир да у свему и увек буду своји.
И никада не смемо заборавити да су љубав и пошовање према нашој вери и нацији, утемељени на поштовању и свих других вера и нација.
Желимо да наши стипендисти буду поштени људи, са личном одговорношћу и морално исправни. У корену речи образовање је реч образ, односно поштење, а то је зато што је образована особа само она која је и морално исправна. Сматрамо да наши стипендисти треба да улажу у своје образовање не само за време школовања, већ и током целог живота, јер знање је највреднија имовина коју ће носити увек са собом и коју нико не може да им одузме.
Срби и Српкиње Мостара и Херцеговине увек су били природно господствени људи. Ми треба да негујемо ту особину, у сваком тренутку.
Писмо стипендистима
Драги стипендисти
Мостар, 15. април 2025. године
Велика нам је част и задовољство што можемо да Вас обавијестимо да је Комисија за одабир стипендиста Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић“ за школску и академску 2024/2025. годину, донијела одлуку да Вам додијели стипендију. Будите поносни на свој успјех, јер од данас постајете дио једне велике и лијепе традиције.
Програм стипендирања ђака и студената започео је још давне 1902. године, када је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ основано у Аустроугарској монархији. Просвјету је основала академски образована српска омладина, која се послије студија враћала у постојбину и одмах укључивала у јавни живот. У Сарајеву је 20. децембра 1901. године, 29 српских интелектуалаца упутило молбу Земаљској влади да се оснује Просвјета, с циљем просвјећивања народа Босне и Херцеговине и пружања материјалне помоћи ђацима и студентима.
Од самог оснивања, Просвјета је окупљала наше највеће интелектуалце, као што су – Алекса Шантић, Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Атанасије Шола, Григорије Петров, Јован Дучић, Јован Цвијић, Перо Слијепчевић, Петар Кочић, Светозар и Владимир Ћоровић, Урош Круљ и многи други, који су не само својом великом стваралачком и креативном енергијом подстицали рад Друштва, већ су га као легатори и материјално помагали.
Друштво је забрањивано два пута, у оба свјетска рата–1914. и 1941. године, а 1949. године комунистичке власти су га угасиле, да би поново било обновљено 1990. године.
Међутим, без обзира на турбулентне историјске прилике, па и на прекидање рада Друштва, приоритетна усмјерења остала су иста: школовање омладине, културно и просвјетно уздизање српског и осталих народа Босне и Херцеговине, оснивање библиотека и ширење издавачке дјелатности.
Просвјетина стипендија обновљена је 2016. године, прво под именом „Стипендија (потомака) породице Докић за дjецу Мостара“, коју је успоставио Славко Андрејевић (потомак чувених Мостараца Анике Јелачић и Шпире Докићa), уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске, као и породице Бориса Пешка. Године 2018. ова иницијатива се проширује, те од тада стипендија носи назив Просвјетина стипендија „Владимир Ћоровић“. Од 2019. године програм стипендирања укључује ђаке и студенте сa територије цијеле Херцеговине. Наш програм данас подржава више од 170 донаторa, који тим својим дјелом шаљу најважнију поруку – поруку заједништва.
У том смислу, поред жеље да материјално подржимо ђаке, студенте и студенткиње, желимо и да Вас подсјетимо на неопходност усвајања и очувања највиших животних вриједности док сте млади, јер сте Ви будућност нашег народа, а наша велика жеља је да будете бољи од нас. Примите наше савјете у најбољој намјери и сјећајте их се кроз живот.
Отац Тадеј Витовнички рекао је: „какве су ти мисли, такав ти је живот“, и зато брижљиво његујте и чувајте јединство и љепоту духа, душе и тијела, јер само тако ћете испунити своје личне могућности и жеље.
Нека Вас ова стипендија подстакне на још већу марљивост и прегалаштво и нека буде надахнуће које ће Вас усмјерити ка томе да увијек гледате на животне ситуације позитивно и храбро.
Надамо се да осјећате искрену приврженост нашем народу. Ви данас у Мостару, у Херцеговини и свуда у свијету представљате наш народ и зато брижљиво његујте нашу традицију, културу и историју. У животу ће Вам познавање сопствених коријена и насљеђа омогућити да боље савладате нове околности и изазове на које ћете наилазити. Своје родољубље и национални идентитет увијек исказујте на миран, смислен и достојанствен начин, између осталог и тако што ћете и Ви, с временом, почети да помажете другима, као што ми данас помажемо Вама.
Будите увијек поштени људи, сa личном одговорношћу и морално исправни. У коријену ријечи образовање јесте ријеч образ, односно поштење, а то је зато што је образована особа само она која је и морално исправна. Улажите у сопствено знање за вријеме школовања, али и током цијелогa живота, јер Вам једино знање нико не може узети.
Срби и Српкиње Мостара и Херцеговине увијек су били природно господствени људи. Његујте ту особину, не само ријечима већ и дјелима, у сваком тренутку.
Покажите и свједочите заједништво, а основа заједништва јесте уважавање породице. Будите неко ко у свим својим дјелима, мислима и ријечима – сабира и умножава.
Учите о нашој вјери, али прије свега живите вјеру. Вјера ће Вам дати снагу, вољу и мир да увијек и у свему будете своји. И никада не заборавите да су поштовање и љубав према нашој вјери и нацији утемељени на поштовању и свих других вјера и нација.
Чувајте и живите Косово, јер Косово је колијевка наше вјере и нације.
Предсједник СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар
Сања Бјелица Шаговновић
Предсједник Организационог одбора Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић“
Славко Андрејевић